Dvorište Robne kuće “Kej“, bilo je 6 godina privremeni dom mnogim napuštenim životinjama, ne samo iz naše, Zemunske, opštine, već i iz drugih opština Grada Beograda, pa čak i nekih drugih gradova ( Kostolac, Smederevo, Valjevo...). Kroz dvorište Robne kuće je do sada prošlo oko 500 životinja, uglavnom pasa. Svima njima pružena je maksimalna nega, koliko je to bilo u našim finansijskim mogućnostima.

Pošto u naseljenom mestu nije dozvoljeno držanje  tako velikog broja životinja, bili smo prisiljeni da tražimo novu lokaciju za njihov premeštaj. Najveći deo pasa prebačen je u Staru Pazovu, gde je iz sopstvenih sredstava kupljen plac, podignut betonski zid visine 2 metra, napravljeni boksovi različitih dimenzija od pocinkovane žice, betoniran pod boksova, postavljeni krovovi nad polovinom boksa, napravljen sanitarni čvor i iskopane dve septičke jame, sprovedeni struja i voda, postavljeni reflektori, posađeno drveće u boksovima radi održavanja hladovine, sprovedena mini linija sa koje se pušta iskljušivo tiha i umirujuća muzika, postavljene izolovane kućice za svakog psa, posude za hranu i vodu i dr.
Po rečima Direktora Uprave za veterinu, dr Miroslava Marinkovića naš azil je izveden po Evropskim standardima.

Danas je u azilu smešteno 87 pasa, 7 štenaca i 6 mačaka. O životinjama  koje su stare, neželjene ili invalidi, a koje čine oko 30% ukupnog broja,  društvo se obavezalo da brine do kraja njihovog života.

Do sada smo pronašli dom mnogim napuštenim životinjama. Vodimo računa o svakoj udomljenoj životinji. Prilikom udomljavanja  sa Udomiteljem potpisujemo Ugovor o udomljavanju , na osnovu koga imamo ovlašćenje da oduzmemo životinju ukoliko se sa njom ne postupa korektno.

U nemilom događaju u kome je stradala porodica Sitarica – veliki borci i entuzijasti za zaštitu prava životinja – svi psi koji su tom prilikom ostali nezbrinuti, prihvaćeni su od strane našeg društva na smeštaj i čuvanje do daljnjeg, kako ne bi završili u Ovči. Jedan deo ( pansionski psi ) vraćen je svojim vlasnicima, drugi deo je udomljen putem štanda, oglasa i interneta, a preostali deo ( uglavnom hendikepirani i psi invalidni ) su otišli u Đurđevo, kod Monike Brukner.